AKTUELNA SITUACIJA NA DOMAĆEM I EVROPSKOM TRŽIŠTU KROMPIRA
dr Živko Bugarčić
Vremenske prilike u 2026 godini
Situacija u Srbiji
Na najvećem broju njiva u Srbiji krompir je ovog proleća zasađen 10-15 dana ranije od uobičajenih rokova sadnje. To je svakako značilo da će i sazrevanje biti ranije za 10-ak dana. Umerene temperature u prvom delu vegetacionog perioda pogodovale su razvoju useva, ali su biljke zbog toga teže podnele prvi jači toplotni talas u poslednjoj nedelji juna. Na većini njiva krompir je počeo ubrzano da sazreva od polovine jula. Toplotni talas koji je počeo u poslednjoj nedelji jula imao je veoma jak uticaj ne samo na ubrzano sazrevanje krompira koji je imao još zelene mase, već i na mogućnost vađenja, ali i smanjenje tržišno upotrebljivog prinosa.
U poslednjih 10-ak godina značajno su se povećale površine pod navodnjavanjem, kao i intenzitet navodnjavanja zbog sve češćih i dužih sušnih perioda. Na njivama u Vojvodini je početkom avgusta zabranjeno navodnjavanje iz kanala u sistemu Dunav-Tisa-Dunav, ali vode u nekim kanalima nije bilo već krajem jula, pa su pumpe ostale na suvom. Početkom avgusta ostala je mogućnost navodnjavanja iz bušenih bunara i kanala koji su povezani sa Tisom i Tamišom.
Visoke temperature i suša su ubrzali sazrevanje krompira. Na mnogim njivama izostalo je navodnjavanje u cilju rashlađivanja krtola, zatvaranja pukotina u zemljištu kao i pripremi krtola za vađenje sa vezanom zemljom i smanjenim rizicima od povreda prilikom vađenja. Zbog toga je bilo puno spoljašnih i unutrašnjih povreda (modrica) tokom vađenja i manipulacije sa povađenim krompirom. Mnogi proizvođači su odlagali vađenje, očekujući kišu. Duži boravak fiziološki zrelih krtola u zemlji za posledicu ima rani prekid dormantnosti i proklijavanje. Sigurno je da će rod iz ove godine imati veoma rano proklijavanje i veće skladišne gubitke.
Fitoplazme su uzele deo roda u Vojvodini, ali se njihovo prisustvo vidi i na njivama u Centralnoj Srbiji, pa čak i u brdskim krajevima. Posledice prisustva fitoplazmi su posebno izražene kod sorti za preradu u čips, pa će ove, kao i 2023 i 2024, godine prerađivači čipsa imati potrebe za uvozom sirovine. Vremenske prilike su pogodovale rastu populacije krompirovog moljca koji je izazivao štete na njivama u nekim regionima, a dalji ciklus razvoja nastaviće u skladištu.
Situacija u Evropi
Najveći deo Evrope se takođe susreće sa sličnim problemima kao i proizvođači u Srbiji. Prvi toplotni talas je bio u drugoj polovini maja, drugi u drugoj polovini juna, i treci u avgustu. Ranija sadnja pruža šansu da se zametanje obavi na umerenim temperaturama i da se smanji potreba za navodnjavanjem, međutim sušni periodi su u većem delu Evrope (jugo-zapadna Evropa: Španija, Portugal, Francuska) sada kreću već krajem maja, a polovinom juna temperature sve češće dostižu i 40oC. Druga polovina proleća je ove godine donela prvi snažan toplotni talas u mnoge zemlje, pa je zbog dobrog zametanja krupnoća krtola redovno kasnila. Na osnovu povremenih uzorkovanja krompira tokom vegetacionog perioda, poznati nedeljni magazin Potato Market Weekly je redovno pisao o situaciji u 4 vodeće zemje (Nemačka, Francuska, Holandija i Belgija), ali i u drugim zemljama EU. Poredeći dvonedeljne preseke prinosa u broju nedelja posle sadnje, jasno je bilo da rod u svakom preseku kasni u odnosu na petogodišnji prosek, da će krupnoća krtola biti manja, i da će na mnogim njivama biti više obične krastavosti na krtolama.
Na najvećem skupu proizvođača krompira Potato Europe nedaleko od Hanovera početkom sepetembra (08-09 sept.) svi učesnici su sa zebnjom očekivali početak vađenja krompira, jer su prognoze o rodu bile pesimistične. Na oglednom polju gde se demonstrira rad savremene mehanizacije video se osrednji rod od 35-40t/ha, što je za najpoznatiji region u Nemačkoj Severna Rajna -Westfalia za oko 15% ispod višegodišnjeg proseka. Sada se sezona vađenja bliži kraju, na njivama su uglavnom ostale još kasne sorte i ono što se odmah posle vađenja vozi na preradu.
U vodećim zemljama severo-zapadne Evrope (Nemačka, Francuska, Holandija i Belgija) ove godine je posađeno manje za oko 100.000ha, pa je samo po tom osnovu proizvedeno manje za oko 4,5 mil. tona. U skoro svim zemljama EU ove godine zasejano je manje zbog izuzetno niske cene krompira od zime 2025 do proleća 2026. Još uvek se očekuju precizne procene za rod krompira u EU, ali se predpostavlja da će prinos po hektaru biti za najmanje 5-6% ispod petogodišnjeg proseka, a ukupan rod sigurno najmanji u poslednjih 5 godina. Manji prinos automatski znači da je loša kalibraža - krupnoća krtola.
Na tržištima mnogih zemalja tradicionalno se prodaje kalibraža 45/70mm, ali će ove godine biti prihvatljiva i 40+. U izvozu će dominirati kalibraža 45+, a 50+ i opran krompir ce biti znatno skuplji. Mali i srednji proizvođači u mnogim zemljama će teško sačuvati krompir od ranog proklijavanja, jer većina nema adekvatna skladišta kao i mogućnost tretiranja protiv klijanja. To će biti dobra prilika za proizvođače iz vodeće 4 zemlje da posle Nove godine dođu do odlične zarade, i donekle pokriju minus iz prethodna 2 proleća, posebno od roda iz 2025 godine. Većina proizvođača u severo-zapadnoj Evropi ima ugovorene 2/3 proizvodnje sa prerađivačima i pak centrima, a 1/3 se prodaje po trenutnim tržišnim cenama i na njoj se po nekad može odlično zaraditi, ali i izgubiti (kao prošle godine).
Procene početkom septembra su bile da će trend većeg rasta cena biti izražen tek posle Nove godine, međutim tržište većeg dela Evrope već sad ima veoma visoke cene. Osim Poljske, nema ni jedne zemlje u kojoj se solidan kvalitet konzumnog krompira prodaje na veliko ispod 0,3EUR/kg. Slobodne količine krompira za preradu u pomfrit se prodaju po 0,22-0,24EUR/kg (u rasutom stanju), a u istom periodu prošle godine cena je bila oko 5 centi. Među poznavaocima situacije sa tržištem krompira se u šali kaže su farmeri u zemljama koje tradicionalno imaju tržišne viškove i redovno izvoze krompir zagubili ključeve od skladišta, jer ne žele trenutno da prodaju krompir. Veoma mali izvoz iz Francuske uticao je na značajan skok cena u Španiji, koja je bila pogođena jakom sušom. U narednom periodu se očekuje posebno veliki rast cena opranog krompira, jer je u mnogim regionima Francuske izražen problem krastavosti i deformiteta krtola, što ima uticaj na tržišnu vrednost krtola.
Iz svega navedenog jasno se vidi da je situacija sa rodom, cenama kao kvalitetom roda dijametralno suprotna u odnosu na sezonu 2025/26. Vodeće zemlje lako kontrolišu situaciju u kojoj se osciliranja u pogledu zasađenih površina i uticaja vremenskih prilika na ukupan rod kreću oko 2-3%. U suprotnom se događaju veliki poremećaji na tržisti sa oko 55 miliona tona krompira. Svuda je izražena diverzifikacija proizvođača, a veliki proizvođači jačaju i ulažu veliki novac u modernizaciju proizvodnje i skladišni prostor. Industrija pomfrita i čipsa, kao i zamrznutih i vakumiranih proizvoda od krompira, smanjuje potrebu građana za kućnu varijantu spremanja jela od svežeg krompira.
Situacija na ostalim tržištima krompira
Severna Amerika (SAD i Kanada) je drugo veliko tradicionalno tržište krompira. I na tom području je veliki pad proizvodnje od oko 5,9%, što je preko 2 miliona tona.
Proizvodnja krompira se u poslednjih 40 godina ubrzano razvija na svim drugim kontinentima, posebno u Aziji, gde Kina i Indija imaju oko 40% svetske proizvodnje krompira. Oni poslednjih 20-ak godina razvijaju preradu u čips i pomfrit. Bangladeš i Pakistan su veoma veliki proizvođači. Ceo sever Afrike je postao dobar proizvođač (u nekim zemljama imaju i 2 žetve), Bliski Istok ubrzano napreduje, kao i Istočna Afrika i Južna Amerika. Krompir je u zanačajnoj meri smanjio rizik od gladi u nerazvijenim zemljama, i uz strna žita predstavlja sigurnost i prehrani stanovništva.
Kakva su očekivanja na tržištu krompira u Srbiji
Početkom sepetembra krompir se u Srbiji prodavao na veliko (kod kuće proizvođača) najčešće po 30-35 dinara/kg, ali u Vojvodini i za samo 25din., a tek po neki proizvođač u okolini Čačka uspevo je da proda za 40 dinara. Ovakve cene nisu odslikavaje pravo stanje stvari, odnosno roda i mogućnost uvoza jer je na osnovu dostupnih informacija bilo jasno da će rod svuda podbaciti i da se očekuju više cene. Krompir se u Srbiji iz godine u godinu proizvodi na manjim površinama, imamo redovan deficid od preko 40.000 tona. U vreme intenzivnog vađenja krompira kod nas preprodavci su vršili pritisak na proizvođače sa niskim otkupnim cenama i plašili ih sa uvozom. U trgovinskim objektima cene su godinama dosta visoke, i kreću se od 90-120 dinara, što znači da ima za sve osim za proizvođača na kome je sav rizik i mukotrpan rad. I pre početka vađenja krompira dobro obaveštenima je bilo poznato kakav je rod krompira u Evropi i šta se očekuje sa cenama, pa su neki proizvođači čekali sa prodajom.
Krajem sepetembra i početkom oktobra došlo je do velikog skoka cena domaćeg krompira, pa se sada odličan krompir u pakovanju 10/1 prodaje po oko 60 dinara. To je svakako dobra prilika za one koji imaju dobar kvalitet da posle više godina dođu do dobre zarade. Međutim, treba imati u vidu da će dalji rast cena ubrzati uvoz krompira, jer trgovci uvek nađu nekoga u Belorusiji ili severo-zapadnoj Evropi ko hoće da proda krompir konkurentnog kvaliteta i po ceni koja omogućava solidnu zaradu uvoznika. Sigurno je da je samo pitanje trenutka kada ce se desiti veći uvoz, jer Srbiji nedostaje velika količina krompira koja se mora uvesti. Opran krompir će biti deficitaran i iz uvoza.
Visoke cene konzumnog krompira za kućnu upotrebu su poslednjih godina omogućile brži skok potrošnje poluzamrznutog pomfrita, čiji je godišnji uvoz sada blizu 30.000t, i ima stalni trend rasta od 5-7%.
Nekada je dobra cena konzumnog krompira imala direktan uticaj na prodaju semenskog krompira. Međutim, poslednjih godina nema pozitivnih korelacija, mnogi proizvođači su odustali od proizvodnje, srednji i veliki proizvođači se redovno snabdevaju sa kvalitetnim semenom, uglavnom iz uvoza, a hobisti smanjuju proizvodnju u baštama gde su tradicionalno sadili domaće seme. Dobri proizvođači ranog krompira uglavnom redovno kupuju seme od pouzdanih domaćih proizvođača semena, i po pravilu redovno imaju profitabilnu proizvodnju, jer ne zavise puno od uvoznog ranog krompira. Problem im pravi nedostatak radne snage i cene nadnica, jer je za ovu proizvodnju veliko učešće živog rada. Proizvođači tzv. letnjeg krompira uglavnom redovno kupuju uvozno seme ili ostavljaju za sebe sitnije krtole iz tekuće proizvodnje od sorti koje su manje osetljive na prisustvo viroza. Domaći proizvođači semenskog krompira ne povećavaju proizvodnju jer je rade na zakupljenim parcelama koje su prilično izraubovane usled dužeg gajenja krompira na istim površinama u poslednjih 30-ak godina (sa pauzom od 2-3 godine), a parcele su najčešće udaljene po 50-70km od sedišta proizvođača. Na žalost retko koji proizvođač krompira u Srbiji razmišlja ili investira u novo savremeno skladište krompira.
Ovako siva perspektiva u sektoru krompir (sa izuzetkom prerade u čips) se sigurno neće uskoro promeniti bez angažovanja Ministarstva za poljoprivredu, kako bi se napravila dugoročna strategija zaustavljanja negativnih trendova i oživljavanja proizvodnje krompira. Program subvencija je takođe veoma bitan kako bi se veoma zahtevna i skupa prozvodnja približila potrebama prehrane stanovništva. Prisustvo mnogih bolesti, štetočina i davanje preporuka za odgovor na klimatske prilike, treba da budu izazov za domaće naučno-istraživačke ustanove.
Za plasman domaćih poljoprivrednih proizvoda veliku odgovornost imaju potrošači i trgovinski lanci. Potrebno je da se kod potrošača razvija svest o značaju kupovine domaćih proizvoda u cilju prehrambene nezavisnosti naše zemlje, a u prodajnim objektima na deklaracijama treba da budu jasno obeleženi proizvodi domaćeg porekla od uvoznih.
dr Živko Bugarčić
Comments