VAĐENJE KROMPIRA I AKTUELNI PROBLEMI U PROIZVODNJI

Vađenje krompira

Usev u kome je oko 2/3 lisne mase izgubilo zelenu boju preostaje oko 15-25 dana do potpunog sasušenja lisne mase, što u velikoj meri zavisi od meteoroloških uslova. U tom periodu moguće je povećanje prinosa od svega nekoliko procenata (najčešće do 5%, kod nekih kasnih sorti do 10%), ali i pojava ili nastavak razvoja izraslina. Zbog toga je po nekad u ovoj fazi bolje prinudno prekinuti proces postupnog prirodnog starenja hemijskom desikacijom cime, kao bi se očuvao kvalitet krtola.

Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. tehnološke zrelosti odnosno kada je pokožica potpuno zasušila. Nakon prirodnog odumiranja i sušenja cime, ili ako je usev ubrzano dozreo zbog delovanja visokih temperatura treba vaditi čim prestane da se ljušti pokožica, a to je najčešće 15-18 dana posle sasušenja cime (kod nekih sorti je taj proces malo sporiji i traje do 20 dana).  Nakon ovog perioda potrebno je što pre povaditi krompir i smestiti ga u skladište, jer zemljiše nije optimalna sredina za njegovo čuvanje, posebno u drugoj polovini leta kada su visoke temperature vazduha i zemljišta. Napad zemljišnih štetočina je veoma visok u periodu avgust-septembar, naročito kada se prekine sa navodnjavanjem, pa i zbog toga krompir treba što pre skloniti sa njive u skladište.

Vađenje po toplom vremenu i u suvom zemljištu nosi veliki rizik od povreda krtola i gubitaka koji ce se javiti u skladištu posle 2-3 nedelje po vađenju. Gde je to moguće treba nastaviti sa zalivanjem sa 10-12l/m² na svakih 3-4 dana kako bi se krtole održale u kondiciji i zatvorile pukotine u zemljištu. Krompir u vreme vađenja treba da ima bar 2-3% tzv. vezane zemlje koja će ublažiti povređivanje krtola u vreme mehanizovanog vađenja i kasnije manipulacije, ali i kod ručnog sakupljanja krtola. Potpuno ogoljene krtole se veoma lako povređuju u kontaktu sa grudvama zemljišta, radnim delovima mehanizacije, ali u prilikom sakupljanja, transporta, itd. Vađenje na prevlaženim zemljištima je takođe rizično, jer se sa krompirom u skladište unosi previše zemlje, otežava kvalitetno ventiliranje i povećava rizik od pojave bolesti.

Krtole koje su po prestanku razvoja provele duže vreme u suvom i toplom zemljištu su van kondicije, delimično dehidrirane, sa visokom temperaturom mesa i sklone su lakom povređivanju tokom vađenja i kod kasnije manipulacije. Povrede su vidljive na površini krtola, ali ih u velikom procentu ima i u unutrašnjosti krtole u vidu tzv. modrica. One u značajnoj meri snižavaju upotrebnu vrednost krompira za preradu ali i kućnu upotrebu. Modrice se rapidno povećavaju na nižim temperaturama krtola ispod 9℃, kao i kod krtola čija je unutrašnja temperatura preko 28℃. Optimalne temperature za vađenje krompira su 15-20℃. Zbog toga je u toplom periodu mehanizovano vađenje moguće samo noću i do najkasnije 10 sati izjutra. Ni polumehanizovano vađenje i sakupljanje nije bezbedno posle 11 časova.

Aktuelni problemi

Zbog prilično nepovoljnih meteoroloških prilika kompletni radovi u biljnoj proizvodnji u Srbiji su ove godine počeli 10-15 dana kasnije u odnosu na petogodišnji prosek, a za oko 20 dana u odnosu na prethodnu godinu. Prohladno i vlažno vreme u aprilu, kao i prvoj polovini maja nepovoljno je uticalo na nicanje i početni razvoj useva. Bio je usporen porast nadzemne mase i korenovog sistema. Na većini njiva bio je prilično neujednačen porast, posebno kod najranije sadnje krajem marta i početkom aprila. Maj je u najvećem delu zemlje bio sa velikim deficitom padavina u odnosu na prosečnu godinu, tako da je veći deo Srbije dobio manje od 30mm padavina, a one su često bile sa 2-5 litara/m² što nema nikakvog uticaj na popravku vlažnostii zemljišta. Poslednja prolećna kiša je bila 29 maja, a onda smo sve do 08.07. odnosno 09 Jula bili bez kapi kiše u ravničarskim područjima širom Srbije.

Kiša 17 jula je samo po negde donela osveženje sa malom količinom padavina. Ove kiše su donele 20-35 litara padavina. Poslednje kiše od 27-31 Jula (najčešće 10-30 litara) pomoći će samo krompirima koji su ranije redovno zalivani, kao i njivama u brdskim i brdsko-planinskim krajevima.

Prvi toplotni talas sa temperaturama od 34-37℃ stigao je u periodu 03-08 juni, kada su dnevne temperature imale brzi skok sa oko 10-12 stepeni. Drugi toplotni talas sa temperaturama od 33-38℃ počeo je 18 Juna i trajao je 20 dana. Već je posle prvog kraćeg perioda sa veoma visokim temparatura na početku juna bilo očigledno da su na mnogim njivama usevi krompira dobili opekotine od sunca, da je počelo podgorevanje od toplog površinskog sloja zemljišta jer krompir na mnogim njivama nije sklopio redove. Ko je kasnio sa zalivanjem, odnosno ko nije imao kapacitet da radi zalivanje na maksimalno 4-5 dana već u junu je imao prilično oštećenja na lisnoj masi.

Početkom jula su mnoge njive izgledale iscrpljeno, odnosno krompir je ušao u fazu ranog sazrevanja. Ni redovno navodnjavanje na mnogim njivama nije omogućilo značajnije povećanje prinosa krtola, jer je fotosinteza u takvim uslovima nisko produktivna. Neki manji proizvođači su poslednjih godina krenuli sa navodnjavanjem krompira sistemom kap-po kap jer nemaju dovoljan kapacitet vode ili pumpi za navodnjavanje veštačkom kišom. Na ovakvim godinama taj način navodnjavanja nije dovoljan da zaštiti krompir od velikog zagrevanja, odnosno da se održi povoljna mikroklima u usevu, posebno kada dođe do uobičajenog pada cime u drugoj polovini vegetacionog perioda krompira.

Na malom broju njiva u brdskom u brdsko-planinskom području krompir je sklopio redove. Ovo je posebno veliki problem kod proizvođača koji su koristili nesertifikovano seme, koje uvek daje manju nadzemnu masu. U takvim uslovima najviše će stradati krtole blizu površine banka, i kod sorti koje obrazuju tzv. plitki banak.

U narednih nekoliko dana će se na mnogim njivama videti pojave koje su bile karakteristične za kraj jula – početak avgusta prošle godine. Lošije zagrnut krompir, njive na kojima krompir nije imao sklopljene redove i njive koje su imale veći broj navodnjavanja sa krupnom veštačkom kišom sigurno će imati veći gubitak prinosa zbog pojave pregrevanja zemljišta. Na takvim njivama se javlja pojava suve truleži na pupku krtole, koja se na engleskom jeziku naziva i Stolon end. Prouzrokovač nije patogene prirode, već tzv. abiotički faktor.  Češće se javlja u ravničarskim tamnim zemljištima i kod osetljivih sorti. Propadanje tkiva oko pupka polako napreduje ka sredini krtole i donekle podseća na pojavu koju izazivaju Fusarium i Phoma koje takođe prouzrokuju suvu trulež na povređenim krtolama. 

Mnogi proizvođači su prošle godine smatrali da je trulež krtola prouzrokovao neki patogen. Međutim, radilo se o degradiranju(raspadanju) tkiva krtole pod uticajem visokih temperatura u rubnim delovima banka koje su u toku popodneva dostizale do 45℃. Takav krompir se raspadao već u zemljištu pre vađenja tokom avgusta, ili nekoliko dana posle vađenja u skladištima. U PVC vrećama ili drvenim boks paletama krompir je procureo, a osećao se veoma neprijatan miris skroba u fazi fermentacije. Mnogi proizvođači su pretrpeli velike štete na njivi i u skladištu. Najveće štete su bile na njivama gde je krompir ostao rano bez cime, na tamnim zemljištima, na njivama gde nije bilo korova koji bi kao malč donekle štitio krtole od preteranog zagrevanja. Rešenje ovog problema za proizvođače koji mogu da navodnjavaju je da nastave sa rashlađivanjem zemljišta i krompira sa manjim zalivnim normama od oko 15L na svakih 4 dana, kako bi redovno zatvarali pukotine kroz koje može da uđe toplota, kao i krompirov moljac, a da se posle 15-18 dana kada se formira dobra pokožica krompir povadi i spreče dalji rizici od gubitka roda. Krompir se u vrelim danima mora vaditi u ranim jutarnjim satima i prevesti sa njive u skladište do podne, kako se ne bi zagrejao i  povređivao tokom vađenja i sakupljanja. Ovo je svakako dosta skupa mera, ali jedino efikasna u cilju smanjenja rizika. Sve drugo vodi u veći gubitak i još veću glavobolju.

U junu i početkom jula na širem području Vojvodine ponovo se dogodio napad fitoplazmi (Stolbur fitoplasme) u vreme dozrevanja strnih žita i neposredno posle žetve. To se poslednjih godina javlja kao veliki problem u proizvodnji krompira za industrijsku preradu, ali i konzumnog krompira jer su gumaste krtole neupotrebljive za preradu i ishranu, a sitne krtole se ne mogu koristiti za seme jer uglavnom daju nitavu klicu. Simptomi prisustva fitoplazmi na nadzemnoj masi podsećaju na simptome koje izaziva Rhizoctonia solani: vršno lišće uvijeno prema centralnoj osovini, gubitak turgora na gornjem lišću, ljubičasti obodi listova. Simptomi podsećaju i na virus uvijenosti lista i verticilijum. Prenosioci (vektori) su insekti cikade koje sišući sok iz biljke prenose fitoplazme. Korovske biljke poponac, štir, palamida, loboda itd. su česti domaćini za ove patogene.

Posebnu brigu kod mnogih proizvođača koji ne mogu odmah da krenu u vađenje krompira iz više razloga predstavlja rizik od napada žičnjaka i krompirovog moljca. Za obe štetočine su ovo idealni uslovi za intenzivan razvoj i veću populacionu brojnost koja može prouzrokovati velike ekonomske štete proizvođačima. Krompirov moljac je velika opasnost i za krompir koji je sada povađen, jer on životni ciklus nastavlja i u skladištu.

Preventivne mere borbe protiv krompirovog moljca kod vađenja i skladištenja

• Krompir vaditi nakon 2-3 nedelje posle desikacije ili prirodnog sasušenja cime, odnosno čim se formira dobra pokožica, kako se ne bi izlagao napadu moljca. 

• U periodu do vađenja usev odnosno zemljište rashlađivati sa manjim zalivnim normama (10-12l vode/m² na 3-4 dana), kako bi krtole očuvale svežinu i da se zatvore pukotine u zemljištu

• Krtole u što kraćem periodu posle vađenja transportovati do skladišta. 

• Povađen krompir ne sme da zanoći na njivi.

• Posle svake sezone skladištenja, odnosno pre unosa novog krompira izvršiti kvalitetnu dezinfekciju magacina sa preparatima na gasnoj fazi delovanja.

• Na svim otvorima u skladištu (vrata, prozori, ventilacioni otvori) postaviti mreže (kao za komarce) kako bi se sprečio ulazak leptira.

• Na velikim magacinima smanjiti otvor na vratima na najmanju potrebnu meru za unos krompira i postaviti tzv. vazdušnu zavesu sa rashlađenim vazduhom kako bi sprečio ulazak leptira.

• Ako ima mogućnosti skladištiti krompir na temperaturama 5-8℃.