PRIPREMA KROMPIRA ZA SADNJU

Naklijavanje krompira

Za sadnju treba koristiti pravilno naklijale ili nenaklijale krtole. Naklijavanje treba otpočeti najmanje mesec dana pre planirane sadnje u tamnoj i veoma vlažnoj prostoriji. Za kvalitetnu jarovizaciju klice potrebno je 5-7 nedelja. Preterano dugo naklijavanje iscrpljuje krtolu, dovodi je do dehidriranja pa i ožiljavanja u gajbi. Temperatura vazduha u prvoj i drugoj sedmici naklijavanja treba da je 15-18°C (kod sorte Arizona 18-20°C), u drugoj i trećoj sedmici do 15°C, a u poslednjoj sedmici 10-12°C. U prve dve nedelje naklijavanja pored povišene temperature treba obezbediti i što veću vlažnost vazduha u prostoriji (80-85%). Osvetljenost prostorije povećati od momenta aktiviranja klica. Može se koristiti prirodna ili kvalitetna veštačka svetlost. Gajbe treba povremeno rotirati kako bi sve dobile približno isto svetlosti. Prostorije za naklijavanje treba povremeno provetravati zbog povećane koncentracije ugljendioksida. Kod krtola koje nisu kontrolisano naklijavane, duge blede klice treba dobro zalomiti do kraja, kako bi se pravilno aktivirao što veći broj klica. Ako se za sadnju ostavlja krompir iz ravničarskih zemljišta potrebno je tokom naklijavanja, i posebno pred sadnju, dobro pregledati krtole kako bi se odstranile one sa nitavim i nepravilno razvijenim klicama.

NAKLIJALI KROMPIR

NITAVOST KLICA

Upotreba sečenog krompira za sadnju

Upotreba sečenog krompira može biti veoma rizična, pa je potrebno da se poštuju određene preventivne mere. Sečen krompir pretrpi tzv. pozitivan stres, odnosno počne ranije da klija, ranije stvara krtole i ima kraći vegetacioni period, što je od velikog značaja naročito u proizvodnji mladog krompira. Krtole treba seći po uzdužnom prečniku. Tzv. sečenje na jednu ili dve klice se preporučuje samo ako se krompir gaji na lakšim, strukturnim i toplim zemljištima, odnosno za uslove brzog nicanja. Preporučuje se korišćenje kvalitetnih preparata za dezinfekciju sveže presečenih krtola, kao što su Vitavax, Previcur itd. Potrebno je dezinfikovati prostoriju, ambalažu koja se koristi za naklijavanje, kao i nož. Sečenje krtola treba obaviti najmanje 5-10 dana pre sadnje kako bi presek bio presvučen slojem plute ("zarastao"). Zarastanje je najbolje na temperaturi od 15-20°C i vlažnosti vazduha od 70-80%. Na njivu nikako ne treba ići sa nožem, jer sveže sečene krtole predstavljaju odličnu podlogu za razvoj mnogih patogena.

SEČENI KROMPIR

Sadnja krompira

Vreme sadnje ima veliki značaj za prinos i kvalitet krompira. Krompir treba saditi kada se zemljište na 10 cm dubine zagreje na 6-8°C. Preterano rana sadnja nosi rizik zbog prolećnih mrazeva. Kašnjenje od 10 dana utiče na smanjenje prinosa 5-15%, a 20 dana za 10-25%, što zavisi od vremenskih prilika naročito u prvoj polovini vegetacionog perioda. Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, vremena sadnje, veličine krtola i načina zagrtanja. Povoljna dubina je na 6-10 cm (na lakim peskovitim zemljištima se sadi dublje, a na teškim i hladnim pliće). Zemljište ispod i iznad posađene krtole treba da je u rastresitom stanju. sadnja u većoj gustini na 28-30cm u redu (sorte koje zameću mali broj krtola saditi na rastojanju od oko 25cm), što zavisi od sortnih karakteristika i krupnoće krtola. Optimalna gustina sadnje u proizvodnji jelovnog krompira je 40-42.000 biljaka/ha (33x75cm), a za semenski krompir je oko 48.000 biljaka/ha, sa rastojanjem 28x75 cm. Sadnja na rastojanju od 75cm omogućava kvalitetno zagrtanje, bolju provetrenost useva i manji rizik od pojave plamenjače. Dobra gustina useva garantuje veći rod i do nje je bolje doći kombinacijom većeg međurednog a manjeg rastojanja u redu. Ovo važi i u proizvodnji ranog krompira.

Proizvodnja ranog i letnjeg krompira

Proizvodnja ranog krompira je najrentabilnija u toplijim rejonima. Najpogodnija su plodna, laka, topla, dobro obrađena zemljišta. Sadnja se uz određeni rizik može uraditi na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru (stakleniku i plasteniku). Treba odabrati rane i srednje rane sorte, koje zameću do 10 krtola po biljci i obavezno izvršiti naklijavanje. Pogodne sorte su Riviera, Arizona, Evolution i Esmee. Sadnja u zaštićenom prostoru obezbeđuje ranije stasavanje za najmanje 7-15 dana, uz izbegavanje rizika od kasnih prolećnih mrazeva. Sadnja u zaštićenom prostoru se radi u većoj gustini u odnosnu na otvoreno polje. U zavisnosti od krupnoće ili upotrebe sečenih krtola sadnja se obavlja na 20-25cm u redu, odnosno 65-70cm između redova. Zagrtanje treba obaviti u momentu sadnje, ili otkrivanjem useva po toplom danu pred nicanje. Tada treba izvršiti i tretman herbicidom. Krompir se mora zaštititi protiv plamenjače bar jedan put pre početka vađenja, poštujući preporučenu karencu. Otkrivanje tunela zavisi od rizika sa kasnim mrazevima, ali treba imati u vidu da kasno otkrivanje niskih tunela pogoduje velikom izduživanju i bujanju cime ispod agrotekstila. To povećava rizik od pojave plamenjače i odlaže brže nalivanje krtola. U slučaju kraćih sušnih perioda u proleće ne treba oklevati sa navodnjavanjem. Najbolje je koristiti sisteme sa mikrorasprskivačima i kap po kap. Sa vađenjem treba početi kada je najveći broj krtola veličine 20-35mm (25grama). Proizvođači koji koriste kvalitetno seme ne moraju previše žuriti sa vađenjem jer prinos mladog krompira od kvalitetnog semena brže raste u odnosu na pad cene. Mladi krompir za pijacu se mora oprati i treba ga vaditi adekvatno mogućnostima dnevne prodaje, jer ima visok sadržaj vode i nežnu pokožicu, pa ne sme da stoji dugo na suncu i u toplom.

Biostimulatori mogu da pomognu kod otpornosti biljke da lakše podnese mraz, odnosno da se brže oporave od mraza. Preporučujemo preparat Bombardier koji je najbolje primeniti dan-dva pre najavljenog mraza jer se preparat dobro usvaja samo dok je kompletna lisna površina fotosintetski aktivna, tako da se podiže imunitet biljke na veliki stres. Još jedna primena posle 10-12 dana kada se prilično obnovi oštećena lisna masa biće veoma delotvorna. Preporučena doza primene je 3-4 litra/ha.

Proizvodnja tzv. letnjeg krompira, odnosno krompira koji se vadi od kraja maja do polovine jula meseca je posebno interesantna za mnoge regione u Srbiji, jer takav krompir gajen na otvorenom polju postiže visoke prinose uz odličan kvalitet krtola. U zavisnosti od krupnoće semenskih krtola sadnja se obavlja na rastojanju 70-75cm između redova, a 25-30cm u redu. Upotrebom kvaliteno naklijalog i sečenog krompira može se dobiti manji broj zametnutih krtola, raniji rod i ujednačena krupnoća krtola. Početak vađenja letnjeg krompira je kada postigne preko 60% potencijalnog roda, i on ima bolju postojanost pa se može transportovati čak i do Rusije. U zavisnosti od situacije na inostranim tržištima i organizovanosti domaćih proizvođača i prometnika, zavisi koliko ćemo biti uspešni u ovoj proizvodnji, gde svakako postoje solidne mogućnosti izvoza. Kvalitetna i dobro obrađena zemljišta, dobro seme i odlična agrotehnika su garancija dobijanja profitabilne proizvodnje letnjeg krompira. Ovaj krompir se u početku mora oprati pre pakovanja, a kasnije se prodaje u gajbama ili manjim mrežastim vrećama sa manjim prisustvom zemlje. Sorte Riviera, Esmee (crvena), Artemis i Arizona su izuzetno pogodne za ovu proizvodnju.