UTICAJ AKTUELNIH VREMENSKIH (NE)PRILIKA NA ROD KROMPIRA

Autor: dr Živko Bugarčić  

VAĐENJE KROMPIRA U GUČI

SITUACIJA NA NJIVI

Na najvećem broju njiva krompir je ovog proleća zasađen 10-15 dana ranije od uobičajenih rokova sadnje. To je svakako značilo da će i zrenje biti ranije za 10-ak dana.

Umerene temperature u najvećem delu vegetacionog perioda pogodovale su razvoju useva, ali su biljke zbog toga teže podnele prvi jači toplotni talas u poslednjoj nedelji juna. Na većini njiva krompir je počeo ubrzano da sazreva od popovine jula.

Ovaj toplotni talas koji je počeo u poslednjoj nedelji jula će imati veoma jak uticaj ne samo na ubrzano sazrevanje krompira koji su imali još zelene mase, već i na mogućnost vađenja, ali i smanjenje tržišno upotrebljivog prinosa.

Suočeni smo u svim regionima sa nedostatkom vode za navodnjavanje, ali i ograničenjima. Na njivama u Vojvodini je zabranjeno navodnjavanje iz kanala u sistemu Dunav-Tisa-Dunav, ali vode i nema pa su pumpe na suvom. Ostala je još mogućnost navodnjavanja iz bušenih bunara.

Hidrološka situacije se tradicionalno popravlja tek u drugoj polovini septembra. Toplotni talas će preme raspoloživim prognozama trajati sigurno do posle 20-og avgusta, a u predstojećem periodu temperature će biti od 30-35^oC.

Postavlja se pitanje šta sada raditi sa krompirom? Taško je dati pravi odgovor, posebno na parcelama na kojima nema mogućnosti da se osvežavaju krtole i zatvaraju pukotine na bankovima gde je krompir završio vegetacioni ciklus.

Generalna preporuka je da se krompir sa formiranom pokožicom što pre vadi, kako ne bi bio izložen napadu žičnjaka, ali i pregrevanju krtola, povredama prilikom vađenja kao i propadanju krtola zbog pregrevanja (što se desilo u avgustu 2025).  

Sigurno je da je vađenje sa minimumom štete moguće samo ako se krompir zaliva manjim zalivnim normama (10-15l na 3-5 dana), da se vadi u toku noći ili rano izutra, i da se skloni sa njive dok temperature ne pređu 28^oC.

Vađenje suvog i nerashlađenog krompira sa kombajnima će za posledicu imati ozbiljno povređivanje krtola, unutrašnje modrice, ali i pojavu truleži na povređenim mestima.

Duži boravak fiziološki zrelih krtola u zemlji će za posledicu imati rani prekid dormantnosti i proklijavanje.

Fitoplazme su već uzele deo roda u Vojvodini, ali se njihovo prisustvo vidi i na njivama u Centralnoj Srbiji, pa čak i u brdskim krajevima.

Ovo su vremenske prilike u kojima ćemo sigurno imati značajne štete i od krompirovog moljca.

Savet je da se svaki povoljan trenutak koristi za vađenje krompira kako bi se štete smanjile.

TRŽIŠTE

Trenutne cene po kojima se prodaje krompir na veliko (kod kuće proizvođača) su veoma niske (najčešće 30-35 dinara, ali se prodaje i za 25), i ne odslikavaju pravo stanje stvari, odnosno roda i mogućnost uvoza. Krompir se u Srbiji iz godine u godinu proizvodi na manjim površinama, imamo redovan deficid od preko 40.000tona, a vremenske prilike u skoro celoj Evropi uzimaju veliki deo roda kao i kod nas. U vodećim zemljama severo-zapadne Evrope (Nemačka, Francuska, Holandija i Belgija) ove godine je posađeno manje za oko 100.000ha, pa samo po tom osnovu oni će proizvesti manje za oko 4,5 mil. tona. Obzirom na intenzitet suše u skoro celoj Evropi, i sličnoj hidrološkoj situaciji u više zemalja, rod će biti znatno umanjen. U Nemačkoj je trenutna cena 30-35 centi, sa trendom rasta. Sigurno je da niko u Evropi neće imati rod u nivou petogodišnjeg proseka, da će cene krompira biti vraćene na nivo od pre 2 godine, što znači da nam ne preti uvoz jevtinog krompira kao u prethodnoj sezoni. Međutim, preprodavci vrše pritisak na proizvođače sa niskim otkupnim cenama i plaše ih sa uvozom. U trgovinskim objektima su cene dosta visoke, i kreću se od 90-100 dinara, što znači da ima za sve osim za proizvođača na kome je sav rizik i mukotrpan rad.

dr Živko Bugarčić