UTICAJ VISOKIH TEMPERATURA NA GAJENjE KROMPIRA

Povoljna mikroklima u usevu krompira postiže se čestim navodnjavanjem sa manjim zalivnim normama.

NAVODNJAVANJE RASPRKIVAČIMA MALOG PROTOKA

Klimatski i meteorološki faktori često imaju negativan uticaj na procese rasta i razvića krompira, a to su najčešće: niske ili visoke temperature, manjak ili višak padavina, mraz, grad i drugi faktori. Optimalna temperatura zemljišta za obrazovanje krtola je između 15ºC - 18ºC, vazduha 18ºC - 22ºC, a relativna vlažnost zemljišta oko 70% - 75% MVK. Optimalna temperatura vazduha u vreme nalivanja krtola je 21ºC - 25ºC. Zemlje severozapadne Evrope i Poljska najčešće imaju veoma povoljne klimatske parametre pa se u njima postižu visoki i stabilni prinosi krompira. Kvalitetna tehnologija proizvodnje i preduzimanje raznih agrotehničkih mera u velikoj meri mogu smanjiti negativni efekat visokih temperatura na procese rasta i razvića krompira, odnosno na dobijanje visokih i stabilnih prinosa, kao i dobar kvalitet krtola. Povoljna mikroklima u usevu krompira postiže se čestim navodnjavanjem sa manjim zalivnim normama ,od 12 l/m²-15 l/m², a u periodu kada temperature prelaze 30°C oko 20 litara. Na temperaturama vazduha 26-30 stepeni dnevna potrošnja vode po osnovu evapo-transpiracije je do 4 l/m², pri temperaturi oko 32-33 stepena 5l, a na 35-38 stepeni 6-7l/m². Potrebe za intenzitetom navodnjavanja i zalivna norma moraju se prilagoditi ovoj potrošnji.

Neophodno zalivanje

Visoke temperature vazduha u kombinaciji sa visokim temperaturama zemljišta usporavaju nicanje krompira, pa je zbog toga često neophodno zalivati krompir sa manjim zalivnim normama i u najranijim fazama porasta. Visoke temperature usporavaju porast ali ubrzavaju procese prolaska krompira kroz fenološke faze razvoja, tako da krompir završava ranije svoj uobičajeni vegetativni period, odnosno ranije sazreva, što svakako negativno utiče na visinu prinosa krtola. Krompiri koji usporeno rastu u periodu za koji je uobičajen ubrzani porast, 3-5 nedelja po nicanju, najčešće ne mogu u potpunosti da sklope redove, tako da kasnije više trpe od suše i imaju veliku evapotranspiraciju.

Krompir je biljka koja prilično loše racionališe sa potrošnjom vode. Transpiracioni koeficijent je oko 400. Za obrazovanje prinosa krtola od 30 t/ha potrebno oko 3.000 m³ vode. Za postizanje visokih prinosa od 30 t/ha  - 40 t/ha potreban je ravnomeran raspored od 350 mm - 400 mm vodenog taloga u toku vegetacionog perioda krompira, što znači da je proizvodnja u našim uslovima neodrživa bez navodnjavanja. U početnim fazama razvića krompira potrošnja vode je mala, a kasnije potrebe za vodom rastu. Period zametanja krtola kod većine sorti je u periodu 15 - 25 dana od momenta nicanja, a najintenzivnije nalivanje krtola kod ranih i srednje ranih sorti je u periodu 30 - 60 dana od nicanja, kod srednje stasnih sorti 30 -70 dana po nicanju, a kod srednje kasnih 30 - 80 dana posle nicanja. U periodu zametanja i intenzivnog nalivanja krtola potrebno je dovoljno hrane i vlage da se dobije visok i kvalitetan prinos. Svaki duži period nestašice vlage i uticaj visokih temperatura vazduha i zemljišta za posledicu imaju smanjenje prinosa i tehnološkog kvaliteta krtola i utiču na pojavu njihovog  deformiteta posebno pri kraju vegetacionog perioda krompira. Raspored padavina u ravničarskim rejonima u poslednjih 30 godina ne omogućava stabilnu i profitabilnu proizvodnju konzumnog krompira u prirodnom vodnom režimu, pa je zbog toga neophodno preduzimati redovno navodnjavanje. Do devedesetih godina prošlog veka, klimatske i meteorološke prilike u brdskim i brdsko-planinskim područjima gajenja krompira su bile prilično naklonjene proizvodnji, ali je od tada bilo bar 10 godina u kojima su visoke temperature i duži sušni periodi u značajnoj meri smanjili prinose i učinili proizvodnju krompira nerentabilnom i nepredvidivom. To je u velikoj meri uticalo na veliki pad proizvodnje u rejonima gde nije moguće navodnjavanje.

NAVODNJAVANJE SA VISOKIM SISTEMIMA POPUT PIVOTA

Postepeno starenje useva

U drugoj polovini vegetacionog perioda postepeno dolazi do starenja useva, tkivo nadzemne mase gubi turgor, cima dobija polupolegljivu formu, na kraju pada na zemlju gubi se hlorofil, list i stabljike delimično žute, javljaju se tamno-braon pege po lišću i na kraju biljka potpuno umire. U zavisnosti od vremenskih uslova ovaj proces traje duže ili kraće. Kišovito i prohladno vreme pogoduje usporenom starenju i na neki način produženju uobičajenog vegetacionog perioda za sortu. Visoke temperature i sušan period značajno ubrzavaju sazrevanje. Usev u kome je oko 60% lisne mase izgubilo zelenu boju preostaje mu oko 15-25 dana do potpunog sasušenja lisne mase, što u velikoj meri zavisi od meteoroloških uslova. U tom periodu moguće je povećanje prinosa od svega nekoliko procenata (najčešće ne više od 10%), ali i pojava ili nastavak razvoja izraslina. Zato je ponekad u ovoj fazi bolje prinudno prekinuti proces postupnog prirodnog starenja hemijskom desikacijom i tarupiranjem cime.

DEFORMACIJE KRTOLA USLED VISOKIH TEMPERATURA

dr Živko Bugarčić

ARUM Deč d.o.o., Zemun