TRŽIŠTE KROMPIRA U SRBIJI I EVROPI

Trendovi u proizvodnji

Površine pod zasađenim krompirom u Srbiji su smanjene za oko 3 puta u poslednjih 20 godina, i taj trend je prisutan iz godine u godinu. Mi, već dugi niz godina, nemamo situaciju da dobra cena merkantilnog krompira ima značajniji uticaj na proizvođače da povećaju proizvodnju ili za ulazak novih proizvođača. Stiče se utisak da niko ne želi veći rizik u ubedljivo najskupljoj ratarskoj proizvodnji. U zavisnosti od kvaliteta semena koje se koristi za sadnju (seme zadržano na farmi od prethodno uvezenog, seme od registrovanih domaćih proizvođača ili uvozno), ukupni troškovi proizvodnje se kreću u rasponu od 600.000 do preko 1 milion dinara/ha (5-9.000 €). Cenu značajno uvećava zakup zemljišta, hemijska zaštita, intenzitet navodnjavanja i đubrenja, povećano učešće radne snage, način i veličina pakovanja. Sve češće veoma sušne godine iziskuju intenzivno navodnjavanje, radna snaga je postala prevelika stavka u ceni koštanja, a u poslednjih 5 godina je velika nestašica radnika. Trenutno je na većim njivama održiva proizvodnja samo uz opremljenost sa kvalitetnim vadilicama i kombajnima kako bi se ubrzalo vađenje sa 2-4 radnika na vadilici, sakupljanje i skladištenje bez vreća, odnosno u boks paletama. Potrebno je puno radne snage za pakovanje, kao i pranje i pakovanje ranog i letnjeg krompira, a prodaja je sve češće moguća samo u pakovanju od 10kg, što je veoma skupa varijanta ako se sve radi ručno. Zbog svega pomenutog proizvodnja za vađenje u jesen je rentabilna ako se proizvodi više od 500 tona, jer je u toj varijanti moguće opremanje sa kvalitetnom mehanizacijom i linijama za pakovanje. 

U Srbiji, kao i u većem delu Evrope, ne opadaju samo površine pod krompirom i broj proizvođača, već i potrošnja krompira po stanovniku. Naši proizvođači su vremenom došli do zaključka da se skoro svake godine može očekivati uvoz iz neke od zemalja EU i Belorusije po veoma niskim cenama, jer one uvek imaju značajne tržne viškove. Posebna opasnost se javlja u godinama kada se pojave veliki tržni viškovi, odnosno tzv. hiperprodukcija, što se prilično često dešava u Belorusiji, kao i u nekim zemljama EU.  Najveći uvoz iz Francuske i Nemačke smo imali u sezoni 2017/18 kada su tržišni viškovi u tom delu Evrope bili oko 2 miliona tona. Sada se očekuje i veći višak. Trgovinski lanci se u poslednjih 7-8 godina, od početka zime do vađenja letnjeg krompira, uglavnom snabdevaju krompirom iz uvoza, pre svega iz Francuske.

Trenutno je veoma upitna održivost proizvodnje ako proizvođač ne može da postigne prinos od 25-30t/ha tržišno upotrebljive robe. To znači da krompir mora biti u kalibraži preko 50mm, bez oštećenja (ili sa minimalnim oštećenjima) od zemljišnih štetočina i mehaničkih povreda, sa krtolama pravilnog oblika, zapakovan uglavnom u pakovanje od 10kg na tzv. euro paleti.

Rod i cene na domaćem tržištu

I pre početka dugotrajne suše, bilo je jasno dobrim poznavaocima proizvodnje krompira da ćemo imati nastavak pada proizvodnje i potrebu za većim uvozom počev od završetka vađenja krompira u zemljama severozapadne Evrope. Srbija je poslednjih godina postala redovan uvoznik od preko 40.000tona konzumnog krompira (uvoz redovno kreće već u oktobru), ali i krompira za potrebe prerade u čips, jer fabrikama nedostaje oko 20.000 tona sirovine.

Cene na domaćem tržištu imaju tendenciju pada od druge polovine septembra, odnosno od kada je počeo uvoz krompira iz Francuske. Vest o uvozu se brzo širi i tržište odmah reaguje, jer posrednici u prodaju radije rade sa robom koja dolazi iz zemljišta gde se dobija lepši oblik krtola sa minimumom oštećenja od žičnjaka, u tzv. mekom pakovanju od 10kg. Trenutno kvalitetan krompir u pakovanju od 10kg domaći proizvođači prodaju na veliko po 28-35 dinara/kg (kalibraža preko 50mm). Sa ovim cenama mogu biti zadovoljni samo oni proizvođači koji su redovno navodnjavali njive i imaju ukupan prinos od preko 35t/ha, odnosno ako se tržišno upotrebljiv prinos kreće oko 30t/ha, a takvih proizvođača je malo. Nema sumnje da će potrebe za uvozom konzumnog krompira ponovo biti preko 40.000 tona plus 15- 20.000t za preradu u čips, ali se nameće pitanje odakle će se krompir uvoziti i po kojim cenama?

Šta se dešava u Evropi i kako to može da utiče na naše tržište krompira?

Ukupan rod krompira u Nemačkoj se procenjuje na oko 13-14 mil. tona, u Francuskoj na oko 9 mil. tona, u Holandiji 7 mil. tona, u Belgiji na oko 5,5 mil. tona, a Poljska se posle 7-8 godina kontinuiranog pada proizvodnje vratila na oko 8,5 mil. tona.  Razlozi za povećanje površina pod krompirom su pre svega zbog dobre cene krompira od roda iz 2022 i 23, kao i dobre cene od roda 2024. do sredine zime u 2025-oj godini. U pomenutom periodu bile su niske cene žitarica. Pomenute zemlje imaju uglavnom prilično povoljne klimatske prilike za proizvodnju krompira pre svega u regionima u kojima se on najviše gaji, a farmeri su opremljeni kvalitetnom mehanizacijom i skladištima. U povećanju površina i ukupnog roda prednjače sever i severozapad Francuske, kao i severozapad Nemačke. Stalni porast proizvodnje pomfrita je poslednjih godina uticao na povećanje proizvodnje pod sortama koje su namenjene za preradu, na račun smanjenja površina pod konzumnim i semenskim krompirom. Stabilnost proizvodnji sirovine za preradu daje ugovorena proizvodnja, ali u većini ovih zemalja uvek postoji oko 30% proizvodnje koja nije ugovorena. Mnogi farmeri su, ohrabreni dobrim cenama u prethodne 3 godine, značajno povećali površine za neugovorenu proizvodnju, mada su videli da je krajem zime bilo problema kod plasmana pomfrita što je prouzrokovalo pad cene slobodnih količina krompira za preradu. Međutim, oni nisu mogli da otkažu ranije rezervisane količine semenskog krompira. Povoljne vremenske prilike u aprilu omogućile su veoma brzu i ranu sadnju, tako da su procene već u maju ukazivale na mogućnost dobijanja rekordnog roda i značajnog tržišnog viška. Povećana proizvodnja po pravilu utiče na pad cene, ali su mnogi proizvođači smatrali da će faktor vremenske prilike uzeti deo roda, pa će tržište biti prilično mirno.

Već u toku leta 2025. procene NEPG (udruženje koje okuplja vodeće zemlje proizvođače krompira iz Nemačke, Francuske, Holandije i Belgije) za sezonu 2025 su bile da su vodeće 4 zemlje posejale krompir na preko 6% više površina u odnosu na 2024 godinu, a ostale članice EU za više oko 4%, što bi trebalo da donese rod u EU za preko 5,5% od petogodišnjeg proseka  (odnosno veći rod za minimum 3 miliona tona). Slična situacija se poslednji put dogodila sa rodom iz 2017 godine, kada  je tržišni višak u ovim zemljama bio oko 2 miliona tona, a tržište je reagovalo na veliki pad cena koje su pokrivale najviše 70% cene koštanja proizvodnje.

Vremenske prilike u toku proleća i leta su pogodovale razvoju krompira u zemljama severne i severozapadne Evrope u najvećem delu vegetacionog perioda. Umereno suvo i toplo vreme u periodu zametanja krtola imalo je za posledicu manje zametanje krtola, što se nepovoljno odrazilo pre svega u proizvodnji semenskog krompira. Zbog toga je rod semenskog krompira sa malim učešćem sitnih krtola, što znači da će u vreći biti za bar 10-15% manji broj krtola u odnosu na rod iz 2024. godine, odnosno za oko 5-8% manje u odnosu na višegodišnji prosek. Meteorološke prilike su pogodovale za dobijanje krompira odličnog zdravstvenog stanja. Sušni period i visoke temperature u toku leta zahvatile su delove Francuske i Nemačke, ali samo na kratko i glavne regione u ovim zemljama gde se proizvodi krompir. Obzirom da se poslednjih godina farmeri u ovim zemljama suočavaju sa deficitom padavina, oni su se vremenom opremili sa sistemima za navodnjavanje.

Dugo prisustvo jeftinog roda krompira iz 2024-te godine uticalo je na otežan plasman i nisku cenu krompira proizvedenog tokom proleća i početkom leta u mediteranskoj zoni, što je posebno pogodilo proizvođače u Portugalu, Španiji i Italiji koji tradicionalno snabdevaju ostale zemlje EU sa ranim krompirom. Zbog situacije koju su imali u leto ove godine, ali i veoma nepovoljnih očekivanja za narednu godinu, sigurno je da će se proizvodnja u zemljama Mediterana značajno smanjiti u 2026-oj godini.

Sadnja u vodećim zemljama je završena do početka maja, što se nije desilo u poslednjih 10-ak godina, uslovi tokom vegetacione sezone su bili povoljni za dobijanje dobrog roda i raniji početak sezone vađenja. Trenutno se krompir u

severozapadnoj Evropi prodaje po cenama od 10-15 centi/kg, ali se krompir za preradu u pomfrit nudi i po cenama od samo 5 centi. Cena koštanja proizvodnje krompira u ovim zemljama je oko 0,20 €/kg, tako da su trenutne cene tek 50% od održive proizvodnje.  Rumunija ima veliki pad proizvodnje u poslednjih 10 godina, a ove godine je imala dug sušni period kao i Srbija, pa je rod je veoma loš, ali se zbog pritiska jeftinog krompira iz Poljske domaći krompir prodaje po samo 10-12 centi/kg.

Na najvećoj evropskoj i svetskoj manifestaciji Potato Europe koja je održana 03-04 Septembra u Holandiji sa velikom strepnjom pričalo se pre svega o potpunom urušavanju tržišta krompira koji se uskoro očekuje u oblasti pomfrita, konzumnog ali i semenskog krompira. Već duže vreme nedeljni magazin Potato Market Weekly piše o problemima koji će se sigurno dogoditi na tržištu krompira. Na svim skupovima gde se okupljaju stručnjaci iz oblasti krompira sa zebnjom se priča o velikim tržnim viškovima, niskoj ceni, i činjenici da će deo tržnih viškova biti iskorišćen za ishranu stoke. Moguće je u nekim zemljama pronaći i oglas da se na farmi nudi krompir i po samo 5 centi/kg jer nema dovoljno skladišnih kapaciteta. Slobodne (neugovorene) količine krompira za preradu u pomfrit se, u zavisnosti od kvaliteta i sorte, mogu kupiti po 10-12 centi/kg, a za konzumnu upotrebu od 12-15 centi/kg (krompir u rasutom stanju). Ove cene pokrivaju 50-60% od cene koštanja u najvećem broju pomenutih zemalja.

Najveći broj zemalja u Srednjoj i Istočnoj Evropi ima tendenciju pada interesovanja farmera za proizvodnju krompira u poslednjih 10-ak godina, odnosno od kada nemaju ozbiljnije subvencije, i ne mogu da se nose sa konkurencijom iz vodećih zemalja u ovoj proizvodnji. Farmeri u tim zemljama imaju cenu koštanja od preko 20centi/kg, a iz uvoza se krompir boljeg kvaliteta nudi po znatno nižim cenama, što će uticati na dalji pad domaće proizvodnje. Dugogodišnja praksa na primeru zemalja EU je pokazala da ni jedna zemlja koja je bila redovan uvoznik većih količina krompira nije uspela da povrati samodovoljnost proizvodnje. To navodi na zaključak da će i Srbija dugoročno biti veliki uvoznik.

Kako se uvoz odražava na domaće tržište i krajnjeg potrošača?

Kada je uvoz iz Francuske u sezoni 2017/2018 bio preko 30.000 tona krompir je tovaren od jeseni do leta 2018 po cenama od samo 5-7,5 centi/kg, tako da je veliki uvoz potpuno urušio plasman i cenu domaćeg krompira (domaći rod u 2017 je bio  nizak zbog dugotrajne suše). Međutim, krajnji potrošač je taj krompir plaćao preko 60 dinara/kg. U toku zime i većeg dela proleća 2025 godine krompir u Francuskoj je tovaren po cenama od oko 30 centi, što je nakon carinjenja bilo 50-53 dinara/kg, ali je redovna cena u marketima bila uvek preko 90 dinara. U isto vreme domaći proizvođači su posrednicima u prodaji (koji snabdevaju i markete) prodavali po 30-35 dinara, što je bila niža cena za oko 5 dinara u odnosu na početak prodaje u jesen. Domaći proizvođači trenutno mogu da postignu cenu od najviše 35 dinara (28-35), iz uvoza je VP cena 40-45 dinara/kg, a u supermarketima redovna cena za neopran krompir je najčešće 80-100 dinara/kg, što zavisi od kvaliteta.

Iz ovoga se jasno vidi da je deo problema koji imaju proizvođači i potrošači vezan i za sistem prodaje i visoke marže svih učesnika u tom lancu. Visoke cene konzumnog krompira koji kupac plaća na kasi su pogodovale većoj potrošnji poluprženog pomfrita za potrebe domaćinstva. Uvoz pomfrita ima redovnu stopu rasta od 5-8% godišnje, tako da je sada prešao 27.000tona, jer ga sada ne kupuju samo ugostiteljski objekti.

Kakva je budućnost održive proizvodnje krompira u Srbiji?

Plasman krompira iz rane i tzv. letnje proizvodnje ne zavisi puno od uvoza, već prvenstveno od agroekoloških i zemljišnih uslova, i tzv. ambulantnog snabdevanja tržišta sa svežom robom, tako da se ne očekuje njen veći pad. Veliki uticaj na ove segmente proizvodnje ima dostupnost i cena radne snage, kao i mogućnost izvoza.

Nije sporno da li tržištu Srbije treba krompir iz uvoza, već da li za koliko-toliko zaustavljanje daljeg pada domaće proizvodnje treba uvesti prelevman ili ograničenu sezonsku carinu na recimo period oktobar-januar, ili oktobar - februar kako bi se domaća proizvodnja u kraćem periodu od 4-5 meseci zaštitila od robe koja dolazi sa razvijenih tržišta gde su proizvođači uz dugogodišnje subvencije izuzetno dobro opremljeni sa mehanizacijom i skladištima, a uz to imaju i neuporedivo povoljnije klimatske i meteorološke prilike za proizvodnju krompira. Ova mera je posebno opravdana u uslovima kada će krompir biti uvožen iz zemalja u kojima je velika hiperprodukcija, odnosno prodaja po damping cenama. Prelevman od 7-8 centi bio se mogao iskoristiti za podsticaje proizvođačima krompira kod izgradnje savremenih skladišta, za kupovinu mehanizacije i linija za pakovanje, kao i finansijsku podršku za nabavku sertifikovanog semena.

Najčešći način vađenja krompira u Srbiji

Savremeni način vađenja krompira